База

База наоружања

Leclerc, основни борбени тенк

Развој тенка Леклерк је започет 1977. године када је започет рад на пројектовању наследника француског тенка AMX-30; нови тенк је развијан под називом EPC (Engin Principal de combat). Први прототипови (шест примерака) су произведени 1986. када тенк и службено добија назив Leclerc у част генерала Philippe Leclerc de Hautecloque, команданта француске 2. оклопне дивизије за време Другог светског рата.

leclerc

Прототипови су завршени 1989. године и приказани су јавности на Satory изложби наоружања и војне опреме 1990. Серијска производња тенкова почиње 1991. године; први Леклерк је произведен у децембру 1991. и предат француској армији 14. јануара 1992. године.

Од 1991. до 1996. године је произведено 132 тенка који су означени као серија 1. Од 1997. до 2003. године почиње производња серије 2 од 178 тенкова, која је побољшана.

Модернија верзија Леклерка је серија XXI са побољшаним оклопном заштитом и системом управљање ватре.

Француска ће касније уговорити сарадњу са Уједињеним Арапским Емиратима, што ће за циљ имати смањење цене коштања модернизације тенка, а и Емирати уједно постају и највећи купци овог модела тенка. Задња серија Леклерка је завршена 2007. године под ознаком SXXI.

Посаду тенка чине три члана: возач који се налази у предњем левом делу тенка и командир и нишанџија који се налазе у куполи у малим одвојеним просторима, што значи да немају визуелни контакт како је обично решен распоред посаде на највећем броју тенкова данашњице. Треба напоменути да се командир тенка налази десно а нишанџија лево, што је супротно у односу на тенк Т-72.

Возач има три перископа за осматрање од којих централни Thomson-CSF Optronique има дневни и ноћни канал. Тенком управља користећи мали управљач у облику волана где су смештене све команде, а преношење команди на моторно-трансмисионо одељење се врши електричним путем („fly-by-wire“), мада је обезбеђено и механичко управљање као резервно управљање у случају отказа електронике. Возач има на располагању и панел на коме се презентују информације о параметрима мотора. Ту је смештена и ручица бирача степена преноса. Мењач је аутоматски, што још више олакшава управљање тенком.

Нишанџија има на располагању стабилисани нишан SAVAN 20, увећања од 2.5 до 10.5 пута, као и ласерски даљиномер Nd-YAG; поред тога нишанџија на располагању има и термовизијску камеру која може пренети слику и на дисплеј командира.

За осматрање ту су још три перископа али постоје мртви углови, десно и испред тенка које нишанџија не може да види.

Командир испред себе има три панела рачунарске јединице возила (VDU), има главни панел, као и панеле за управљањем наоружања и радио везом.

Проблем мртвих углова, са којим се среће нишанџија, решен је тако што командир има изузетно добру прегледност; има чак осам перископа и са сваким од њих може притиском на прекидач довести тј. навести нишанџију на циљ.

Комадирова панорамска осматрачка справа SFIM HL-70, монтирана на крову тенка (видно штрчи), има дневни и ноћни канал за осматрање. У режиму ноћног осматрања користи појачивач друге генерације. Као и код нишанџије, командир у склопу своје справе има ласерски даљинометар. Циљеве је могуће препознати на даљинама од 4 км.

leclerc-profil

Треба напоменути да дигиталним управљачким системом ватре могу независно управљати како нишанџија тако и командир тенка. Такође треба истаћи да је Леклеерков систем за управљање ватре способан да у истом моменту прати чак шест различитих циљева, што је урађено по узору на СУВ британског тенка Challenger 2. Наравно, ту је и метео сенсор.

Примарно наоружање тенка Леклерк чини глаткоцевни топ GIAT (Nexter) CN120-26 (F1), калибра 120 мм. Пуњач топа је аутоматски и сасвим је једноставан али јако ефикасан. Аутоматски пуњач је специјално развијен за тенк Леклерк. Ефикасност аутоматског пуњача топа се најбоље показује податком да Леклерк може да испали 10 пројектила (неки извори наводе чак 12 или 15 граната) у минути. У спремник за аутоматско пуњење топа који се налзи на задњем делу куполе стаје 22 гранате и шест различитих типова пројектила. Укупно борбени комплет Леклерка је 40 граната, од тога 22 стају у спремник за аутоматско пуњење топа, а преосталих 18 се налазе у предњем делу тенка.

Спремник за аутоматско пуњење топа се може попунити на два начина, када је спремник на тенку, значи попуном кроз лук, или када се спремник скине са куполе. Попуна спремника се заврши доста брзо за неких 15-так минута (брзина попуне спремника муницијом зависи од људског фактора, тј, од увежбаности). У случају да аутоматски пуњач топа откаже, мада је доста поуздан, топ се може напути и ручно, али доста теже и спорије.

Тврди се да је прецизност погађања око 95 % са поткалибарним (APFSDS) пројектилом почетне брзине 1750 м/с, на удаљености од 2000 м, а са кумулативним (HEAT) пројектилом почетне брзине 1100 м/с на 1500 м.

Поред топа, тенк располаже и са два митраљеза. Један митраљез, калибра 12,7 мм, спрегнут је са топом, док је други, калибра 7,62 мм, уграђен на врху куполе и њиме се може дејствовати из куполе, без потребе изласка на лук.

Поред наоружања, тенк располаже и са 18 бацача димних кутија, уграђених на оба бока куполе, у две групе од по девет бацача. Поред димних кутија, ови бацачи могу испаљивати и ИЦ мамце као и противпешадијске парчадне бомбе.

Поред система РХБ заштите, тенк има и аутоматски систем за гашење пожара.

Када је реч о савлађивању водених препрека, Леклерк може савладати водену препреку дубине до четири метра.

Оклоп тенка је модуларни, израђен као вишеслојни сендвич оклоп, са ваздушним међуслојевима у комбинацији са челиком, керамиком и армираним влакнима.

У циљу повећања заштите тенка приликом његове употребе у урбаним срединама, Французи су развили верзију Leclerc Azur (Action en Zone Urbaine). Нова верзија је изведена тако да се обичан тен може превести у верзију за урбано ратовање за свега неколико сати.

Леклерк је погоњен дизел мотором снаге 1500 КС; мењач је аутоматски, са пет степена за вожњу у напред и два за вожњу у назад. Максимална брзина кретања тенка на путу је 71 км/ч, док је ван путева до 50 км/ч.

Акциони радијус тенка је 550 км, а употребом додатног горива може досећи и до 650 км. Резервоари горива имају запремину од 1300 литара, а могу се додати и бачве на задњем делу тенка капацитета 400 литара.

ТТ карактеристике
Серија 1
Серија 2
Серија XXI
Тропска верзија
Произведено
132
178
96
388
Маса
54,5 т
56,3 т
57,6 т
57 т
Дужина
6,88 м
6,88 м
6,88 м
7,03 м
Ширина
3,43 м
3,43 м
3,43 м
3,43 м
Висина
2,53 м
2,53 м
2,53 м
2,53 м
Посада
3
3
3
3
Оклопна заштита
модуларни, композитни
Наоружање 1 х 120 мм
1 х 12,7 мм
1 х 7,62 мм

Погон
SACM V8X Hyperbar
MTU MT 883 Ka 500
Клиренс
0,55 м
0,55 м
0,55 м
0,55 м
Капацитет горива
1300 л + 400 л додатног горива
Радијус
550 – 650 км
Брзина
71 км/ч
71 км/ч
71 км/ч
71 км/ч

leclerc-sema

Поделите садржај странице
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *