База

База наоружања

M777, хаубица калибра 155мм

Хаубица М777 вучено је артиљеријско оруђе развијено у компанији Vickers group, а произведено на територији САД, у компанији BAE Systems. Тренутно се овом хаубицом замењују хаубице М198 у наоружању Маринског корпуса и Копнене војске ОС САД. Хаубицама М777 наоружан је и Краљевски артиљеријски пук канадских ОС који је користе у Авганистану, при чему опитују и нову ГПС вођену артиљеријску муницију звану „Excalibur“. Тестирање хаубице се спроводи и у британским ОС, где је кандидат за наследника лаке хаубице L118 у неким пуковима.

Развој хаубице М777 започет је под именом „ултралака пољска хаубица“ у одељењу за развој оружја компаније VSEL у британском граду Barrow-in-Furness. Компанија VSEL 1999. године улази у састав компаније BAE Systems RO Defence, који 2004. године постаје део компаније BAE Systems Land Systems.

Иако развијена у Великој Британији, производи се на тлу САД. Првобитни амерички партнер била је компанија United Defense, која је 2005. Године припојена компанији BAE. У хаубицу М777 уграђује се око 70% америчких делова укључујући и саму цев оруђа коју производи Watervliet Arsenal.

Хаубица М777 лакша је и габаритно мања од претходних модела хаубица. Маса јој је испод 4 100 кг, што је чини за 42% лакшу од хаубице М198 коју замењује. Већина уштеде у маси оруђа односи се на употребу титанијума. Мања маса и мањи габарити хаубице дозвољавају да буде транспортована са MV 22 Osprey, хеликоптером, камионом… што значи да у битку и из битке улази, односно излази брже од хаубице М198. Мањи габарити указују и да је погоднија за складиштење и чување у хангарима. И послуга је редукована са 9 на 5, што је уједно и минимум људства за функционисање оруђа.

У комплету оруђа се налази дигитални систем управљања ватром, сличан систему који се примењује код самоходне хаубице М109А6 Paladin. Овај СУВ се у оригиналу назива „Towed Artillery Digitization (TAD)“ и производи га General Dynamics. Хаубице у наоружању канадских артиљеријских пукова такође користе дигитални систем за управљање ватром „Digital Gun Management System (DGMS)“ производ компаније Selex, који се доказао у употреби са британским хауницама L118 током задњих 3 до 4 година употребе.

Поред већ уобичајене муниције у опитовању ове хаубице користи се и GPS вођена муниција која омогућава прецизне поготке и на даљини гађања од 30 км. Тестирање на полигону Yuma попказало да су испаљених 13 од 14 пројектила Excalibur, на даљини од 24 км, постигла поготке унутар круга од 10 м од мете.

Прва јединица Маринаца ову хаубицу добила је у мају месецу 2005. године. До сада су Маринци примили 380 оруђа, док су Копнена војска и Национална гарда наоружана са 273 оруђа. Канађани су хаубице М777 набавили нешто касније, у децембру исте године. Купљено је 6 оруђа од Маринског корпуса, а посредством уговора изумеђу Министарстава одбране САД и Канаде.

Ватрено крштење хаубицама М777 Канађани имају у операцији Archer, у околини Кандахара почетком 2006. године. Током борбених дејстава, Канађани су захваљујући пројектилима Excalibur испаљеним из само 2 хаубице М777 успели да потисну Талибане који су на бојишту оставили 72 мртва припадника. У касну јесен 2006. године канадске хаубице добијају дигитални систем управљања ватром што је значајно унапредило прецизност ватре и омогућило квалитетнију подршку сопствених снага на малим даљинама.

ТТ карактеристике
Тип хаубица
Порекло САД
Маса 4200 кг
Дужина 10,7 м (у борбеном положају)
9,5 м (у маршевском положају)
Послуга 7+1 чланова
Максимални домет до 40 км
Верзије M777 – основна верзија
M777A1 – верзија са системом ГПС, извором електричне енергије, системом инерцијалне навигације.
M777A2 – верзија са могућношћу употребе паметне муниције
M777ER – експериментална верзија, домета око 70 км
Поделите садржај странице
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *