База

База наоружања

Strv 103, основни борбени тенк

Неки га сматрају тенком а неки ловцем на тенкове. Остао је познат по свом карактеристичном дизајну који се огледао у одсуству куполе и фиксном тoпу чија се елевација заузимала помоћу вешања самог тенка. Означаван је са Stridsvagn 103, S-Tenk или Strv 103. Развијен је педесетих година и остао је у наоружању све до деведесетих година, када га је сменио Leopard 2.

Одмах по куповини британских тенкова типа Centurion, Швеђани су закључили да то баш и није најсрећније решење. Како су располагали и сировинама и индустријским капацитетима за развој и производњу тенкова, одлучили су да направе сопствени тенк који ће испуњавати све тактичко техничке захтеве шведских оружаних снага. Пројектом је руководио Swen Berger. Тенк је добио назив KRV. Развој тенка је заустављен још у фази израде прототипа јер је имао велику масу (читавих 45 тона) што га је одмах „дисквалификовало“.

strv103

1956. године Swen Berger предлаже једно алтернативно решење, са кодном ознаком „S“. Као водиљу је имао „математику“ да је одлучујући фактор за преживљавање тенка у борби сама висина тенка. Једино практично решење за драстично смањење висине тенка било је уклањање куполе, што би тенк начинило и осетно лакшим.

Овај концепт није по први пут употребљен… био је релативно чест у Другом светском рату, али у конструкцији ловаца тенкова и јуришних топова. Код тенкова није био примењиван јер је било немогуће брзо променити азимут цеви топа, а што је било од животне важности на бојишту.

Неки ловци тенкова, на пример Jagdpanther, био је јефтин за производњу и врло ефикасан у одбрани. Бергер је својим пројектом хтео да реши проблем нишањења топом помоћу потпуно аутоматизованог система трансмисије и вешања целог тенка, а под командом нишанџије. Сам топ би био причвршћен за шасију.

Прва два прототипа произведена су 1961. године. Како је шведска армија била задовољна, наручено је још 10 предсеријских тенкова. Након тестирања, тенк је уведен у оперативну употребу шведских ОС под ознаком Strw 103.

Овакав концепт није заживео у свету управо због слабе ватрене моћи, ако и због немогућности одбране од бочног напада, где се Strw своди на самоходни топ. Швеђани су употребу овог концепта правдали сопственим потребама и концепцијом ратовања на свом терену.

На тенк је уграђен Бофорсов топ калибра 105 мм, модел L74, који је произвођен по британској лиценци. На средини цеви се налази гасни цилиндар, док сама цев нема термичку облогу. На предњем делу тенка се налази „носач“ цеви за који је причвршћена како не би долазило до вибрација приликом кретања тенка.

Борбени комплет износи 50 граната (25 комада APDS, 20 HEP и 5 WP), као и код претходног тенка који се налазио у наоружању оклопних јединица шведских ОС. Гранате су смештене у два одвојена магацина, причвршћена на спољном делу тенка. Ланчани пуњач се погони хидрауликом. Муниција је у магацинима подељена по полицама, одакле пада у доносач, који гранату транспортује у тело тенка до издизача. Издизач подиже гранату и попуњава њоме лежиште у задњаку топа. После опаљења, чаура пада у избацивач у задњем делу тенка одакле је он избацује напоље. Аутоматски пуњач обезбеђује брзину паљбе од 15 граната у минути. Као допунско наоружање уграђена су два митраљеза калибра 7,62 мм. У прототиповима је планиран и топ 20 мм на командировој турели, али се од истог касније одустало. Борбени комплет митраљеза износи 2 750 метака.

Како топ није стабилизован, за гађање је потребно зауставити тенк. Како је цев учвршћена у телу тенка, елевација/депресија (од +12 до -10°) добија се подизањем/спуштањем предњег дела тенка помоћу хидраулике ходног дела. Код овог тенка постоје две групе хидрауличних цилиндара који су везани за прве и треће, односно за друге и четврте точкове. Синхронизацијом рада је могуће врло прецизно заузети елевацију, или мењати клиренс тенка. По правцу се цев окреће закретањем целог тенка, такође помоћу ходног дела.

strv_103c

Погонска група и трансмисија се налазе у предњем делу тенка, слично Меркави. Такав концепт посади обезбеђује додатну заштиту, али мало компликује одржавање (да би се заменио мотор мора прво да се скине топ).

Код првих серија тенкова уграђивана је комбинација двотактног 6-цилиндричног дизел мотора Rolls Royce К-60 (176.5 КW) и гаснотурбинског мотора Boeing 502-10МА (360 КW). Дизелаш је коришћен за економичне, дуге вожње, док се гаснотурбински мотор користио за тренутна убрзања.

Касније се започело са уградњом вишегоривних мотора снаге 240 КW и гаснотурбинског мотора Boeing 553, снаге 490 КW.

Посада је трочлана: командир, возач/нишанџија и радио-оператер. Радио оператер је окренут лицем ка задњем делу тенка, што је корисно за осматрање тог сектора, а и за вожњу ходом у назад. Наиме, сви чланови посаде су оспособљени за возаче и обављају по неколико дужности које по потреби мењају.

Овај тенк је карактеристичан и по начину савлађивања водених препрека. Тенк Strw 103 их савлађује пловљењам. По целом ободу тенка налази се омотач са хоризонталним ребрима, који је израђен од гумираног платна. Пре него што уђе у воду, посада подиже „застор“ чиме се тенку обезбеђује пловност.

Тенк Strw 103 је израђиван у три варијанте: B, C и D, које се међусобно разликују по погону, уградњи дозерског ножа… модел D је израђен у само једном примерку као прототип у тренутку када је шведска армија изразила потребу за новим тенком.

strv103-sema

ТТ карактеристике
Маса 103 B: 39,7 т
103 C: 42,5 т
Дужина 9 м
Ширина 103 B: 3,6 м
103 C: 3,8 м
Висина 1,9 – 2,14 м
Посада 3 члана
Оклопна заштита 40 – 70 мм
Наоружање 1 х 105 мм Bofors
2 х 7,62 мм
Борбени комплет 50 х 105 мм
Погон 103 A: дизел мотор снаге 240 КС и гасна турбина снаге 300 КС
103 B: дизел мотор снаге 240 КС и гасна турбина снаге 490 КС
103 C: дизел мотор снаге 290 КС и гасна турбина снахе 490 КС
Радијус 390 км
Брзина кретања 60 км/ч
Поделите садржај странице
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *