База

База наоружања

TR-85, основни борбени тенк

TR-85 је основни борбени тенк румунских оружаних снага. Пројектован на бази тенка TR-77-580 (румунска верзија совјетског тенка Т-55), рад на њему је трајао од 1978. до 1985, док је произвођен у периоду од 1986. до 1990. Програм модернизације тенка је покренут марта 1994, а све са циљем довођења тенка на НАТО стандард. Иако представља даљи развој тенка Т-55, за погон користи „Т-powerpack“ (сличан оном на тенку Leopard 1) заснован на немачком дизел мотору снаге 830 КС, румунском систему за управљање ватром „Ciclop“ (са сензором ветрам ласерским даљиномером и ноћним справама), пројектилима APSFDS-T и комплетно реконструисаним вешањем са шест точкова, заштићеним металним сукњицама, Тежина тенка је 50 тона.

tr85

Румунија је након инвазије земаља ВУ на Чехословачку усвојила потпуно нову доктрину националне одбране. Међутим, нова доктрина је захтевала самоодрживу домаћу војну индустрију. Савету националне одбране је априла 1968. достављен прелиминарни извештај о могућности производње тенкова у Румунији. Овај извештај је ратификован октобра 1972, да би маја 1974. били израђени тактичко- технички захтеви за нови румунски тенк. Нови тенк је требао да буде масе од око 40 тона, био би наоружан топом 100 мм и био би погоњен мотором снаге 500 КС.

Наредни корак је била производња 400 тенкова, дериватива совјетског Т-55, пошто је румунској индустрији недостајало искуство у пројектовању и производњи средњих тенкова. Румунска влада није купила лиценцу за производњу совјетског Т-55. Прва серија (прототип и првих десет тенкова), ознаке TR-77 (Tanc românesc model 1977), je требала да користи мотор немачког тенка Leopard 1, те је због тога труп тенка продужен за један метар и има један точак више од Т-55.

Међутим, због политичких потреба за позитивним показатељима у производњи тенкова, и одбијања немачке стране да изврши трансфер технологије земљи чланици ВУ, средњи тенк TR-77-580 (Tanc Românesc model 1977 cu motor de 580 cp) je погоњен мотором са тенка Т-55.

Упоредо са развојем TR-77, румунски инжињери су од 1974. радили на реверсном инжињерингу мотора и трансмисије немaчког тенка Leopard 1. Како инжињери нису били дорасли сложеној конструкцији, пројекат је заустављен. Ипак, румунски национални институт за термичке моторе је 1976. тврдио да може да произведе тенковски мотор на основу немачког примерка.

Нови тенк је добио званичну ознаку TR-85-800 (Tanc Românesc model 1985 cu motor de 800 cp)и пројектован је од 1978. до 1986. Мотор је имао максималну снагу од 830 КС. Вешање је реконструисано, као и купола.

Фабрика за производњу тенкова је основана 1980. године. Три године касније, фабрика је достигла темпо производње од 210 тенкова годишње. TR-85 је произвођен у периоду од 1986. до 1990, просечним темпом од око 100 тенкова годишње.

TR-85 ће се ускоро показати као механички непоуздан. Проблеми су се јавили по питању велике потрошње горива и уља, мотора и трансмисије, хронична цурења уља.. Даље, систем за управљање ватром Ciclop је због лошег квалитета електронских компоненти био непоуздан. Ласерски даљиномер није био инегрисан у дневну нишанску справу и свега неколико исправки се могло унети у балистички рачунар. Проблеми су се усложили након што је Чаушеску јула 1982. одлучио да увезе специјалну опрему за војну индустрију, када је запретио да ће због лошег квалитета отказати даљу производњу тенкова. Почетни проблеми који су уочени на тенковима нису отклоњени све до пада комунизма у Румунији, када су румунски инжињери искористили западне компоненте да побољшају поузданост TR-85.

Румунски генералштаб је марта 1994. године иницирао програм мoдернизације тенкова TR-85. Месец дана касније је одобрен план модернизације, да би две године касније, 1996. започео развој новог тенка, званично названог TR-85M1 Bizonul. Исте године су израђена два прототипа. Циљ програма је био довођење тенка TR-85 на НАТО стандард кроз унапређење ватрене моћи, оклопне заштите, покретљивости, система комуникација и поузданости мотора и трансмисије.

tr85

У програм модернизације су биле укључене стране компаније, већином из Француске (Aerospatiale Matra, Sagem, Kollmorgen-Artus, Racal) и локалне компаније из система одбрамбене индустрије.

Максимална дебљина оклопа тенка TR-85M1 износи 200 мм (вишеслојни) а трупу и 320+20 мм додатног оклопа на куполи. Додатни оклоп дебљине 20 мм на чеоном делу куполе је модуларног типа, троугластог профила. Иако изгледа као цигла, овакав начин конструкције је изнуђен – намена је да модул оклопа може заменити на бојишту сама посада тенка. Бок тенка је заштићен од кумулативних пројектила уградњом сукњица; у сукњицама се налазе три отвора за лакше пењање посаде на тенк. На бочним странама куполе тенка налазе се муницијске кутије за ДШК, док су на предњој плочи тенка закачена два чланка гусенице. На доњем делу предње плоче се могу уградити челични заслони или чистач мина. Тенк поседује и систем РХБ заштите, као и унапређени систем гашења пожара. Модернизована верзија тенка има додатну оклопну заштиту за возача, име је повећана заштита од противтенковских мина и импровизованих експлозивних направа. Такође, класично седиште возача тенка TR-85 замењено је висећим (слободним) седиштем, тако да возач нема никакав контакт са телом тенка, тако да је додатно заштићен од експлозије мина.

На куполи се налазе два шестострука бацача димних граната 81 мм и два четворострука лансера мамаца. Систем може да положи димну завесу која блокира и визуелне и термалне камере. Димну завесу може положити и коришћењем генератора димне завесе којом рукује возач (убризгавањем дизел горива у издув мотора). Тенк још располаже и детектором ласерског озрачења који аутоматски активира димне бомбе и мамце, чиме омета навођење противоклопних ракета.

Примарно наоружање тенка чини изолучени топ А308 калибра 100 мм, који је адаптиран вученог противтенковског топа М1977. Идентичан топ је уграђиван и у тенк TR-77. Тенк TR-85M1 може да гађа брзином од око 4 до 7 гранта у минути, а борбени комплет топа износи 41 пројектил. Цев топа има ејектор гасова и термалну облогу. Пуњење топа је мануелно. Тенк користи следеће врсте муниције: APFSDS-T (BM-421 Sg), кумулативни (BK-412R и BK-5M), HE (OF-412), APDS-T (BR-412B и BR-412D) и вежбовни (PBR-412 и PBR-421B). Раније је коришћен и APFSDS пројектил, али је његова производња престала. Како би се повећала ватрена моћ тенка, у сарадњи са Израелом је развијен пројектил BM-421 Sg (међународно познат као пројектил М309). Овај пројектил има пробојност од 444 мм хомогеног челика при поготку под правим углом на даљинама од 500 метара, 425 мм на даљини од 1000 метара и 328 мм на даљини од 4000 метара.

Секундарно наоружање тенка чине два митраљеза: ДШК (12,7 х 108 мм), на луку пуниоца, намењен за ПВО тенка и ПКМ (7,62 х 54 мм), спрегнут са тенковским топом, којим се се нишани и гађа преко СУВ који користи и тенковски топ.

TR-85M1 је опремљен балистичким рачунаром за управљање ватром Ciclop-M, треће генерације, који је модернизована верзија система Ciclop који је био уграђиван у TR-85. Према спецификацијама произвођача, систем обезбеђује тачност погађања од 90% за циљеве на даљинама до 2000 метара и више од 75% за циљеве на даљинама од две до три хиљаде метара. Такође, систем се користи за нишањење циљева на даљинама до 6000 метара са разорним пројектилом OF-421, до 5000 метара са BM-421 Sg APFSDS-T пројектилом, четири километра са HEAT пројектилом.

Топ је стабилисан у две равни системом стабилизације EADS. Нови систем стабилизације побољшава прецизност тенковског топа и скраћује време нишањења циља. Дневна нишанска справа је опремљена ласерским даљиномером (мери даљине од 200 до 5000 метара) и електронском кончаницом. Изнад цеви топа налази се термална камера SAGEM MATIS. Раније је уграђиван модел SAGEM ALIS.

За погон тенка TR-85 је коришћен осмоцилиндрични дизел мотор 8VS-A2T2, снаге 830 КС и хидромеханичка трансмисија THM-5800 са четири брзине напред и две за кретаање у назад. Овај погон је обезбеђивао тенку брзину кретања од 50 км/ч на путевима. У TR-85M1 је уграђена модернизована верзија тог истог мотора, ознаке 8VS-A2T2M и снаге 860 км/ч. Међутим, услед повећања масе тенка са 42 на 50 тона, однос снага/маса је умањен у односу на оригиналну верзију тенка TR-85 са 19,7 на 17,2 КС/т. Максимална брзина кретања модернизоване верзије тенка износи 60 км/ч, док је аутономија тенка око 400 км. Радијус кретања тенка може бити повећан употребом горива из две бачве за гориво које су смештене на задњем делу тела тенка. Као и тенк Т-54/55, и TR-85 има балван за самоизвлачење на задњем делу тела и шноркел за савлађивање водених препрека. Због повећане потребе за електричном енергијом, настале уградњом додатних уређаја у тенк, уграђен је генератор снаге 20 kW.

Вешање је изведено путем торзионих шипки. Модернизована верзија тенка такође има осам телескопских хидро-гасних амортизера који утичу у постизању виших брзина кретања тенка. Ходни део се састоји од шест ослоних точкова и четири точкова носача гусеница, лењивцем напред и погонским точком назад. Прва два ослона точка имају карактеристичан, већи размак између њих и осталих точкова.

Размештај у тенку је типичан: возачев део се налази напред, борбени у средини и моторни део у задњем делу тела тенка. Четворочлана посада се састоји од командира, возача, нишанџије и пуниоца. Возачев лук се налази напред лево. Командир седи у левој страни куполе, са нишанџијом испред њега и пуниоцем лево.

 

ТТ карактеристике
Маса 50 т
Дужина 9,96 м
Ширина 3,435 м
Висина 3,10 м
Посада 4 члана
Оклопна заштита 580 мм
Наоружање 1 х 100 мм
1 х 12,7 мм
1 х 7,62 мм
Борбени комплет 41 х 100 мм
750 х 12,7 мм
4500 х 7,62 мм
Погон дизел мотор, 8VS-A2T2M, снаге 860 КС
Радијус 400 км
Брзина 60 км/ч
Поделите садржај странице
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *